Wednesday, December 23, 2009
Shvatila sam da je ne znam shta zelim u zivotu... i od zivota. Nikad nisam ni znala. Uvek nekako ostavljam sve za kasnije, ima vremena. Ali isto to vreme jako brzo prolazi.
Ne zelim da se jednog dana probudim i da shvatim kako je proshlo toliko mnogo vremena a ja nishta nisam uradila.
Fakultet. Znam da ima josh dve godine ali ja ne znam shta zelim. Skoro nas je neko od profesora pitao ko zna shta zeli da upishe. Toliko njih je diglo ruke, oni koji nisu, imaju bar neku ideju o tome shta zele, a ja... ja nishta. Stalno neshto drugo cas medicina, cas pravo, cas neshto potpuno levo. Nikad me u zivotu nishta nije zanimalo da odrzi moju paznju dovoljo dugo. I shta ako nesmislim josh dve godine. Da li cu onda upisati neshto shto ne volim, posle dobiti posao sa kog cu se vracati stalno umorna, nervozna i koji cu mrzeti. Ne zelim da zavrshim kao takva osoba. Umorna, stalno "nadrndana", nesrecna. Ne zelim da mi se zivot pretvori u pakao(poshto je za mene ovo definicija pakla). Zelim da budem drugacija osoba, srecna, ali problem je da ja ne znam kako da do toga dodjem. Znam da za to treba neshto shto cesh voleti, ali shta josh?? Novac? Mislim da nije, jer mozesh imati gomilu novca a ipak biti nesrecan.
Meni uvek ima vremena za sve. Ali zivot je tako kratak. Jedne sekunde te ima a vec druge... Koliko samo ljudi umre dok ja ovo pishem??? Da li vas nekad zanima shta se deshava tamo negde? Sad vec skrecem sa teme, ali stvarno. Mene to jako zanima. Npr. vidim ljude na nekoj slici, koja je stara 20 godina. Cesto se zapitam gde su ti ljudi sada, gde zive, shta rade. Cudno je to.
Nego da se vratim temi. K'o shto rekoh ne znam shta cu sa zivotom. Znam da treba pozitivno gledati na zivot i ja to radim, bar vecinu vremena. Ali kad shvatim da zivot koji sada zivim ne vodi nikud shta onda, kako to promeniti??? Ali znam da nishta se ne menja preko noci, treba se truditi. I pocecu odmah, ali pre toga moram da shvatim kako?
0 Comments:
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
